Zanimljiva prica i dogadjaj (vjerojatno su neki culi za ovo)

PILOTSKE PRICE

Evo par malih prica koje ce vam nadam se posluziti kao nadahnuce da malo vise letite.Price su istinite i kuckao ih je Kapetan Boeinga 737 Ryanair inace bivsi JATovac, odlican covek.Nadam se da ce da vam se svide.Price su skinute sa foruma Avijacija Bez Granica

Pozdrav
Da ne filozofiram vise, evo price iz mog zivota, bez lazi, bez ulepsavanja i bez lovackih izliva i opisa:

Samo mesec dana, nakon sto sam polozio kopilotski na B737, leteo sam vecernji let iz BEG za SPU. Letnje vece, avgust, vrucina. Malo kasnimo, zato sto cekamo kamion sa novinama sutrasnje izdanje. Napokon evo i njih, putnici su vec u avionu, stize locid i par primeraka novina, kao gratis. Palimo motore i tutanj ka Splitu. Treba se vratiti u neko dogledno vreme. Avioni su leti za vreme odmora puni ljudi, koji sa porodicama idu na ili sa mora. Nije svejedno sa decom sleteti u ponoc ili u deset uvece. Nakon gaer up i flaps up, moj kolega, inace dugodisnji kapetan u JAT-u, sa desetinama hiljada sati, vadi naocare i uzima novine uz vec zastitnicki odnos prema meni: "Mozes ti mali to sam, jel da?" Bez da je sacekao moj odgovor, vec je bio na sportskoj strani. Ja letim, pricam sa kontrolom, popunjavam plan letenja i mislim da licim pomalo na magarca. Prelecemo Sarajevo, pocinje descent. Na moj pokusaj da ga brifujem, on samo mahnu rukom preko novina i rece: "Znam, znam." I nastavi sa rubrikom medju nama. Ja vidim Marjan i Split jos od Vrana point-a. Beogradska oblasna me prebaci na Split i ja sa tornjom izmenjah par bitnih recenica. Izmedju ostalog, kaze kontrolor, vreme iznad aerodroma je delimicno oblacno, ali je nebo uglavnom vidljivo, vetar slab i temperatura preko 25 stepeni. Kapetan, samo preko novina promrlja:"Idealno za nocno kupanje." I predje na druge novine. Na samo milju pre vora Split, kontrola pita, hocemo li vizuelni prilaz. (Da podsetim, puna procedura za ILS, podrazumeva odlet u suprotnom pravcu do Drvenika, pa desni zaokret u ILS i preko Trogira do aerodroma. Nekih dvadesetak i plus milja.) I pre nego sto sam stigao bilo sta da kazem, kapetan je ne podizuci glavu iz novina pritisnuo ptt dugme i potvrdio da cemo mi produziti vizuelno. Ja u soku, pitam ga da li je svesan da nemamo aerodrom u vidnom polju zbog tankih oblaka, on samo odgovori: "Ma to je samo ovde iznad mora." Kontrola nam odobri vizelni prilaz i izda dozvolu za sletanje. Mi na 5000 fita, sa 220KTS na tri ili cetiri milje od piste. Za normalno sletanje treba nam bar 15 do 18 milja. Izbacim ja tockove i flaps do 10, sam, normalno, jer moj kapetan jos cita novine. Smanjim brzinu, flaps 15 i negde oko Trogira, pocnem polako u desni zaokret ka pisti. Kada sam bio na otprilike 90 stepeni bocno na ILS i jedno 3000 fita sa rate of descent od 2000ft/m, moj kolega spusti novine i bez pardona, kaze meni rano ti je za desni zaokret. Ja kazem jeste, ali moram ka pisti da je ne izgubim iz vida. On na to, bez imalo pardona ili upozorenja, okrete tockic heading-a ( avion je bio u autopilot mod-u) u levo i poce da vraca avion od pravca piste. Ja brze bolje mu rekoh da nemamo vremena za to i okretoh heading u desno ka pisti. No, on i dalje isto, okrece avion od aerodroma. U tom moment ja vidim na HSI, da mi localizer bar prolazi kroz sredinu i da mi prolazimo pravac piste. Da bude sve jos gore, uletesmo u oblak. Videvsi da nema vremena za salu ja mu kazem da ostavi komande i iskljucujem autopilota i autothrottle. Naginjem avion u desno sa 45 stepeni nagiba, dok on pokusava svom snagom da okrene avion u levo. Udaram ga iz sve snage po ruci i dok je on u soku, naginjem avion preko 60 stepeni u desno. U tom momentu GPWS pocinje odmah sa pull up iz sveg glasa. Na radio visinomeru vidim da kazaljka silazi velikom brzinom i cekam sta cu prvo uociti, brdo ili zemlju. Da napomenem, da sa 60 stepeni nagiba radio visinomer pokazuje udaljenost od prepreke, a ne zemlje. Kazaljka se zaustavlja na 150 fita i mi sa punim gasom i nagibom od 60 stepeni izlazimo iz oblaka da bi na svoj uzas video pistu aerodroma negde u dva sata i na milju udaljenosti. Na brzinu procenjujem da imam mogucnosti da dovedem avion u osu piste, komandujem njemu flaps 30, a on skamenjen sedi iz gleda rasirenih ociju. Sam izvlacim flaps na 30, ispravljam avion u levo i tada cujem usplahireni glas kontrolora: " JAT 7XX, jeste li zivi?" Pritiskam ptt dugme i pitam da li smo clear to land? On potvrdjuje i mi par sekundi nakon toga dodirujemo pistu. Kocim avion, skoro ga zaustavljam. Pitam kapetana, "Your controls?" On cuti i ne mrda. Ponavljam pitanje. On i dalje cuti. Polako taksiram avion. Ne mogu samo noznim komandama tako lako da taksiram, koristim naizmenicno kocnice i motore i uspevam da avion dovedem do stand-a. Gasim motore, radim ceck listu, a u tom momentu ulazi Perser u kabinu i u panici pocinje da urla: "Sta to radite, jeste li normalni?!!!!!!!!!!" Pokusavam lepim da je smirim, ne ide. Kapetan ne reaguje, kao zaledjen. Dreknem na nju: "Ucuti, nazad u kabinu i pusti putnike napolje. Jel ti jasno?!!!!!!!!!!!!" Ona ucuta i izadje napolje. Nakon par minuta, zacuh glas kapetana, kao iz daljine: "Ja sam bio u pravu." Tu sam poludeo i izgubio svaku kontrolu nad sobom. Sta mu sve nisam rekao. Izmedju ostalog sam mu, kasnije, na papiru nacrtao svaki trenutak leta i poziciju aviona i prilazu. On cuti. Ja ustajem i izlazim iz aviona da se izduvam i obidjem avion. Vidim lica putnika i STW. Beli kao aveti. Strah i panika u ocima, ali cute. Ulazi ramp agent i sa vrata: "Bog te vec smo alarmirali vatrogasce i policiju, a vi op, pa sleteste." Smrklo mi se pred ocima: " Sta je, jesmo li te razocarali, zato sto smo, ipak sleteli?!!!!!!!" Ucuta i on. Nakon sto sam se na zemlji tri puta preznojao i obisao avion, vratim se nazad u cockpit. Kapetan sedi kako sam ga ostavio i drzi moju skicu u rukama. Ja tiho kazem: "Avion je OK i rekao sam da sipaju 5 tona". On se polako okrete ka meni i izgovori: "Ja sam pogresio." Upitah sta prica. On ponovi da je svestan da je napravio gresku i objasni mi da je zamenio poziciju aviona koji je bio iznad Trogira (3-4 milje od piste), sa pozicijom oznad Drvenika (8-9 milja od piste), pa je pomislio da ako nastavim sa desnim zaokretom da cu rano okrenuti i leteti paralelno sa pistom ka moru. Ja ne mogu da verujem i pitam ga da ponovi. On mi pokazuje na RMI i vidim da nije selektovao ADF, vec da je ostao na VOR-u Split. Kaze, mislio sam da RMI pokazuje Drvenik ADF. Cutim i razmisljam. On pita, "Moze li ovo da ostane medju nama?" Razmisljam i kazem, sto se mene tice moze, ali sta cemo sa kontrolorom, stjuardesama, putnicima. On sleze ramenima i kaze, "Ako ti ne prijavis, nece oni nista uraditi." Posle par minuta kazem OK, ali ja letim nazad, a ti baci te novine." Tako i bi. Kada sam kasnije dosao kuci, toliko sam se tresao da ni casu vode nisam mogao drzati u ruci. Tek mi je tad ceo film ponovo prosao kroz glavu i tek sam se tada uplasio. Od tada sam naucio da samo ja mogu dozvoliti nekom da me ubije i da sam u stvari glavni krivac ja, kada dozvolim nekom da me dovede u takvu situaciju. Nakon tog vatrenog krstenja, nikada vise nisam imao nista slicno u svojoj karijeri, a proslo je od tada skoro 16 godina.
nastavice se...