Bezbednost letenja-generalno

Opsežnije pokretanje pitanja zamora posada tokom obavljanja letačkih dužnosti je počelo da letačkoj profesiji daje potpuno drugačiji ''ton'' prilikom predstavljanja događaja iz pilotskog života i objašnjavanju incidenata koji su se dešavali u neposrednoj prošlosti. ''House Aviation Subcommittee'' je američkom Kongresu predložio niz mera kojima će se preduprediti incidenti, između ostalog povešće se ozbiljna rasprava o ograničenju u radnom vremenu članova posada.
U proteklih 15 godina, prema zaključcima nadzornog tela za praćenje civilnog avio saobraćaja SAD-a ali i NTSB-a (National Transportation Safety Board), zamor posada je učestvovao kao presudni faktor u preko 250 udesa koji su za posledicu imali smrt jednog ili više lica. Ovo su zvanične statistike od kojih se, čini se, nije moglo pobeći prilikom započinjanja opsežnih mera kojim će se izvesno, u doglednoj budućnosti, ''ispeglati'' zakoni u Sjedinjenim Američkim Državama u domenu civilnog saobraćaja. Prema sadašnjem stavu političara koji su dobili zaduženje da se pozabave revizijom zakonodavstva, pilotima bi trebalo da se produži vreme odmora između letova, a istovremeno da se umanji vremenski period u kome pilot može biti angažovan po osnovu letačkih dužnosti, ali i drugih obaveza vezanih za radna zaduženja u okviru firme koja ih upošljava. Radno vreme posada će biti tretirano shodno poslu koji pilot obavlja, što je, priznaćete potpuno drugačiji pristup problematici FTL-a od one koju sada poznajemo. Tako na primer vlada mišljenje da se radno vreme članova posade mora drugačiji tretirati u odnosu na vrstu civilnog saobraćaja. Na ovaj način će interkontinentalni, regionalni i čarter saobraćaj biti razdvojeni u razmatranjima u vezi radnog opterećenja članova posada.
Američke vazduhoplovne vlasti (FAA) su predložile da se propisano vreme odmora između letova već sada poveća za jedan čas, a da se kasnije kroz naučne analize dođe do tačnog vremena koje bi u potpunosti eliminisalo fenomen kumulativnog zamora članova posade, jer to je upravo uzrok pada aviona u februaru 2009. godine, kod grada Bafala, kada su poginule 53 osobe, na letu Colgan Air 3407. Po postojećim propisima, vreme odmora pilota pred let je 8 časova, pri čemu se u tom periodu ne razmatra da li pilot u putu, van kuće ili da li mu je kompanija obezbedila adekvatan smeštaj kako bi imao prilike da iskoristi 8 časova odmora.
''Pilot bi trebao da se javi na radnu dužnost odmoran, a ako to nije, bez obzira što je imao 8 časova odmora posle prethodnih zaduženja, to je dužan da prijavi poslodavcu. Sa druge strane kompanija je dužna da prihvati ovaj stav pilota i da ga bez kažnjavanja oslobodi radnih dužnosti dok se ne eliminiše akumuliran zamor'', stav je koji je pred kongresmene izneo u utorak FAA administrator Randy Babbitt. Na ovaj način se uvažava mišljenje pilota o svojoj trenutnoj radnoj sposobnosti i umanjuje mogućnost od grešaka koje mogu dovesti do udesa.
Da li će se ova inicijativa okrenuta ka rasterećenju pilota od nagomilanog zamora i stresa preneti i na evropsko tle, vrlo je verovatno, čime će se definitivno otkloniti svaka sumnja u ispravnost stava ECA i IFALPA u vezi kumulativnog zamora članova posade. Ono što je dobro u ovoj priči je činjenica da se letački posao danas posmatra drugačije i da se sve više uzima u obzir stav naučnika koji su već odavno ustanovili da su piloti danas opterećeni do granice izdržljivosti, a da trenutno zakonodavstvo država članica ICAO ne čini gotovo ništa kako bi se ovaj problem koji direktno utiče na bezbednost letenja na trajan i kvalitetan način reši.